О књизи: година / Да ли сам могао да замислим шта би за мене могла да испадне обична шетња до пећине и откриће древног артефакта. Да сам само знао, онда... ја бих ипак отворио ову кутију. Радозналост је таква ствар, сада остаје само да покупите резултате своје радозналости и спасите цео свет... или свет спасе мене 1715. Стигли су у зору. Кад су први зраци сунца почели да разбијају мрак. Тражили су је. Звала је крв онога ко их је пробудио. Сејали су смрт, не штедећи децу, старце и жене. Када су ушли у сваку кућу, за собом су остављали осушена тела. Црвено сунце, натопљено крвљу, обасјало је мртво село. Јато огромних црних врана кружило је над овим гробљем. Из далека се чуо урлик вука самотњака. Стојећи на брду, човек је погледао у долину, у којој је још јуче кључао живот и чуо се дечји смех. Смарагдне очи испуњене тамом. Иза ње су се отворила два огромна црна крила, испуштајући неколико малих пера на росом прекривену траву. Наћи ће је. И није важно колико времена прође. Дан. Година. Центури. Зов крви их је заувек везао.